Занимљивост о једном старом италијанском учитељу

Пензионисани италијански учитељ Antonio La Cava своју љубав према књизи и читању наставио је да шири и након 42 године рада са дјецом. Од старог аутомобила направио је покретну библиотеку која садржи око 1.200 књига и од 2003. године обилази забачена италијанска села.

Сваке недеље, он пређе 500 километара у сиромашној области Басилицата на југу Италије. Када деца зачују звук сирене која најављује долазак “Библиомобила” сjaте се око Антонија са радошћу какву обично испољавају због камиона са сладоледом.

Како објашњава La Cava, искуство из образовног система уверило га је да постоји бољи начин да се деца науче да воле књиге.

– Незаинтересованост за читање обично почиње у школама гдје се дјеца уводе у свијет књига са недовољно љубави. Читање треба да буде уживање, а не дужност, каже La Cavа.

Антонио своју мисију спроводи без икакве надокнаде, из жеље да малишанима у забаченим крајевима пружи прилику заволе читање.

Извор: Skolski.ba 

Учитељ и неспретни ученик

Ученик: Добар дан, учо.

Уча :Добар дан! Kо си ти?

Ученик: Како ко сам ја? Па ја сам ја!

Уча:Мислим како ти је име?

Ученик: А, то. Па име ми је добро. Ништа му, брате, не фали.

Уча: Али, како те зову?

Ученик: а, то.Како ко. Мама ме зове  „срце моје“, а тата ми каже „Еј, ти, бре, тамо“.

Уча (удара се руком поч челу): А како те зове комшија?

Ученик: Он ме не зове никако.У свађи сам са њим. Зашто би ме звао.

Уча: Како да ти објасним? (Мисли се) Које име ти је дао кум?

Ученик : Не сећам се био сам мали.

Уча: Хајмо овако. Ја сам Филип, а ти си?

Ученик :Аааа! Па што не кажеш? Ја сам Ђорђе.

Уча: А како ти је презиме?

Ученик: Па и пре зиме је било Ђорђе.

Уча: Мислим, како зову вашу фамилију?

Ученик: Маму зову Влајна, а оца  Јоле.

Уча: Добро, добро. Шта вам пише на рачуну за струју.

Ученик: Не знам, ја то не плаћам,па и  га и не узимам у руке.

Уча: Чујеш ли ти мене? Како се презиваш?

Ученик:  Па што не кжеш шта те мучи? Јовичић.

Уча: Ти си, дакле, Ђорђе Јовичић? Зашто си дошао овамо?

Ученик: Да, ја сам Ђорђе Јовичић. Дошао сам у школу.  Ја сам  Ваш нови ђак. Ишао сам у једну школу и имао једног учитеља који ме је три године држао у првом тазреду. свашта од њега. Тако сам одлучио да дођем у ову школу. а, ово ми је торба. Пратила ми је мати комад хлеба. Сир ми је негде вероватно испао успут.

Уча: Хм, него видим да вучеш и ту даску. Шта ће ти она?

Ученик: Велим да будем комплетан. увек ми кажу да ми фали нека даска у глави.

Уча : А шта ти је мајка поручила кад  си пошао овамо?

Ученик: да ће рогови да јој израсту док ја не завршим осмољетку.

Уча: Вероватно ти већ спрема гозбу за завршетак осмољетке:

Ученик: Па то баш и не знам, али ми је рекла да ће за ту прилику да ми наручи песму „Дође и прође чак и лето тридесето“. Не знам шта јој то значи.

Комшије

Први комшија: Добар дан, комшијa, па где си? Нема те нешто!

Други комшија:Ех, комшо, тежак је овај живот!

Први комшија:  Нисам те одавно видео у биоскопу!

Други комшија: Као да не знаш колико кошта карта.

Први комшија: Не виђам те у пекари.

Други комшија: Скуп хлеб, комшо!

Први комшија: Нема те ни у продавници.

Други комшија: И тамо је све скупо.

Први комшија: Па, кад ти је све тако скупо што се онда не обесиш?

Други комшија: Да знаш да и бих, него ме спречава то што је и канап папрено 

скуп.

Школа

Ја не знам шта је са овом данашњом децом,

само се жале на школу.

Ја сам, брате, много волео да идем у школу,

нарочито кад ми лопта пдлети у школско.

Од свих часова највише сам волео велики одмор.

Кад ме питају колико имам од школе

ја им кажем да има око 100 метара.

Мој деда

Мој је деда пастир био, 

увек распеван и мио.

Имао је две, три груле,

у боји вушње труле.

Свирао је вече свако

и њему је све,

баш било лако.

Кад бака пасуљ кува

Кад бака моја узме грне,

па у њега пасуљ и воду наврне,

и ватру у огњишту распири,

зачас се мирис кућом прошири.

тигањ са ногарима потом на жар меће, 

запржити пасуљ право је умеће.

Крпу онда пипа,

па пасуљ у каленче сипа.

Ликовни радови на тему "Моја соба"

Филип Петковић, 4.разред

Андрија Миливојевић, 2.разред

Ђорђе Јовичић, 3.разред

Кристина Богдановић, 1.разред

Немања Туфегџић, 1.разред

Лука Радовановић, 4.разред

Јована Туфегџић, 2.разред

Вељко Милојевић, 4.разред

Оптичке илузије

Оптичке варке или оптичке илузије често могу бити збуњујуће. Ми смо пронашли неке занимљиве примере и детаљно их анализирали кроз игру.

Презентацију коју смо користили можете преузети OВДЕ.

Светски дан здраве хране

Светски дан здраве хране (16.октобар 2015)

  обележили смо заједничким доручком у просторијама наше школе.

Светски дан чистих руку и жена са села

Зашто је важно да нам руке чисте буду, послушајте Бранка Коцкицу ;) 

РАДИОНИЦА “О ПРИВАТНОСТИ“

У питању је memento радионица коју сам прилагодила одељењу у коме радим.

Циљ ове радионице је да ученице разумеју значење речи приватност, да разумеју ситуације у којима је потребно сачувати приватност и упознати начине на које се може сачувати нечија приватност.

СЦЕНАРИЈ

   

• 1. корак: Разговарати са ученицима шта је то приватност  и које то ствари (осећања; мисли, догађаје) већина нас жели  сачувати за себе;

• 2. корак: Разговор о Каролини, златној рибици која живи  са осталим златним рибицама. Правило је да рибице не смеју да се одвајају од осталих чланова групе. Каролини то смета. Она нема могућности да замишља да је нека друга животиња. Другарице јој се због тога ругају. Страшно јој недостаје да замишља да је опасна ајкула. Каролина крши правило групе и често се издваја од осталих златних рибица. Дакле, један вид приватности је кад се одвојимо од других и не желимо да нас неко види док нешто радимо. Разговарамо о томе шта још можемо да  радимо и да то сматрамо својом приватношћу.

• 3.   корак:  Истичем да се у причи појављује и лик под именом Црв који такође жели повремено бити сам. Они су један другоме поверили своје тајне и изричито тражили  да никоме те тајне не одају. Други начин  остваривања права на приватност је, дакле,  поделити тајну са блиском особом и тражити да та блиска особа  тајну никоме не ода.

• 4. корак: Увођењем Ванде, вође групе у ток радње жели се скренути пажња да се људи некада одвајају од других да би о нечему причали или да би радили нешто што сматрају приватним. То је још један од начина да се оствари право на приватност.

• 5.   корак: Разговор о приватности које је исказана кроз следеће реченице:

Марко воли да пева, али то чини само када сви изађу из собе.

Ана има за кућног љубимца жабу и тражи да мајка то не каже њеној сестри. 

На вратима Огњенове собе стоји натпис „Куцај пре уласка“.

Изборна "трка"

Педагошка пракса, XXXII, број 937, стр. 7

Просветни преглед, 8.10. 2015, година LXXI, број 2664 (26)

Наши радови у свету компјутерских обрада

Дошли смо на идеју да се мало поиграмо са нашим ликовним радовима. У Photo Scape-у смо им додали неке ефекте и добили занимљиве резултате. Погледајте...

Мозаик наших тропских острва

Наша тропска острва са филмским ефектима

Поједначни радови након компјутерске обраде 
изгледају овако:

 

Тропско острво и наочаре за Ескиме

Још једна занимљива активност са наших часова Ликовне културе

На претходним часовима научили смо много тога о Ескимима и тропским острвима. На данашњем часу поновили смо садржаје о њима. Нацртали смо наша тропска острва и драгим Ескимима направили занимљиве наочаре.

ТРОПСКА ОСТРВА

Андрија Миливојевић, 2. разред 

Немања Туфегџић, 1.разред

Ђорђе Јовичић, 3.разред

Вељко Милојевић, 4.разред

НАОЧАРЕ ЗА ЕСКИМЕ

Филип Петковић, 4.разред

Лука Радовановић, 4.разред

Јована Туфегџић, 2. разред

Кристина Богдановић, 1.разред

Међународни конкурс "У част учитељу"

Снежана, патуљци и Пажљивко у нашој учионици

         Употреба филма у настави од вишеструког је значаја. Могу се користити разне врсте филмова у настави различитих наставних предмета, а заједничко им је то да доприносе:

      Ø  Повећању мотивације ученика за учење;

            Ø  Подстицању ученика да уочавају и анализирају  приказане односе и ситуације;

       Ø  Формирању сопственог мишљења ученика  и њиховом  укључивању у  дискусије и вредновање поступака ликова;

            Ø  Аргументацији изнетог става;

            Ø  Реформулацији, реорганизовању и синтетизовању постојећих знања.

            У складу са претходно изнетим, а  према Програму моје школе  за обележавање Дечје недеље којим је било предвиђено, измађу осталог, и гледање анимираног филма, определила сам се за филм “Снежана и седам  патуљака“.  То сам учинила и због тога што је садржај овог филма познат свима, као и због корелације са наставом музичке културе.

            На самом почетку, без најаве, пуштена је песма „ Хај-хо“, а потом се разговарало о њеном садржају. Дијалошком методом дошло се до закључка да је то заправо марш патуљака из поменутог филма.

            Ученици су добили следеће истраживачке задатке:

• Који се ликови појављују у филму? 
• Која људска права су у филму испоштована? 
• Која људска права су у филму кршена?

Први разред је имао задатак да упамти редослед догађаја.

            Након гледања  уследио је кратак разговор о садржини филма, а потом су формиране две групе хетерогене по саставу у погледу узраста ученика. Једна је разматрала која су права испоштована, а друга која су  људска права у филму кршена.

            Уследило је аргументовање ставова. Гледањем филма на овакав начин обезбеђује се  „активно“ учење и смањује се могућност да ученицима буде досадно. Јер, сложићете се са мном, деца филмове гледају и ван школе, али је утисак свакако мањи ако изостане ситуација поистовећивања са ликовима и „чачкања“ проблема на које су ликови наишли  из различитих углова.

           Након Снежане, одгледали смо и Пажљивка. Ученици су пре гледања цртаног филма „Пажљивко“ добили следеће задатке:

• уочити и истраживити које правила о саобраћају, врсте саобраћаја и саобраћајних средстава се појављују у филму;
• уочити на које опасности упозорава Пажљивко када је у питању сеоска средина.