Радионица је имала за циљ да се утврде ставови ученика према увођењу униформи, као и да укаже на сврху њиховог увођења. Радионица је била ограничена на један школси час, а оде метода коришћене су метода разговора, метода усменог излагања и метода практичних радова. Коришћен је фронтални и групни облик рада.
Сненарио за час
1. корак: Разговара се о томе за која занимања су неопходне униформе и по чему су те униформе препознатљиве. Ученици су наводили различите примере униформи са којима су се сретали: униформе лекара, полицајаца, ватрогасаца, пекара, оџачара, рудара, војничко одело и сл.
2. корак: Разговор о томе зашто је добро да и ученици имају униформе. Наводили су да би се на тај начин знало да сви иду у исту школу и припадају истој групи, затим да би се на тај начин мање прљали, сви би били исти, не би постојале разлике у облачењу.
3. корак: Дискусија о томе како би униформе изгледале и које боје би могле бити такође се вршола фронталним обликом рада. Девојчице су предложиле сукњице, кошуљице, исте фризуре и машну у коси, а дечаци панталоне, кошуљице и краватице.Дечаци су се определили за плаву боју јер је то сибмол слободе, а девојчице су одабрале розе боју као симбол радости.
4. корак: Група дечака и група девојчица даје предлог како би униформа изгледала (видети фотографије које следе).
