O БЛОГУ

Овај блог садржи све битне информације које могу послужити учитељима који раде у комбинованим одељењима. Садржаји се односе на рад у четвороразредном одељењу, али се могу применити и за рад у мањим одељењима.Можете погледати припреме одржаних часова, неке од објављених радова... Саму атмосферу која је заступљена на часовима овог одељења потврђују и фотографије које такође можете погледати на једној од страница.Ученици могу пронаћи корисне линкове који ће их упутити да своје знање провере путем различитих игара и тестова.

СТРАНИЦЕ

Наша књижевна остварења



Од колега или са интернета прикупили смо и одређени број драмсих текстова о Светом Сави.



Зимска бајка 


                        Моја мама пише лепе саставе

ЛИЦА: мама, ћерка Ђина и учитељица

ПРВА СЦЕНА
(Мама је у кухињи и ужурбано спрема ручак)
ЋЕРКА (намргођено): Мама, шта то радиш?
МАМА (говори умиљатим гласом): Спремам ручак, душо.Тата само што није стигао с посла.Знаш да воли да га чека постављен сто. А и радници из шуме само што нису стигли. И њима морам да поставим ручак.
ЋЕРКА: Какав, бре, твој ручак! Нека тата спреми сам!Зар ниси увек говорила да сам ти најважнија од свих? Остави то!Хоћу да ми напишеш састав!
МАМА: Јеси, наравно!Али ја морам да скувам ручак. Домаћи није у овом моменту најбитнији. Написаћемо после заједно.
ЋЕРКА (љутито): Јесте битан мој домаћи! Јесте битнији и од твог јела! Ја уосталом нисам ни гладна!
МАМА: Ја ручак спремам за све нас, а не само за тебе. Једноставно промени план. Иди се сада играј, а домаћи ћемо урадити  после. Уосталом, покупи веш са жице, а потом иди код тетка Гоце и однеси јој ова јаја.Тако ћемо пре завршити обавезе и можемо пре да почнемо домаћи.
ЋЕРКА: Како да није! То је твоја обавеза, а не моја! Нећу ништа да радим! Хоћу да се играм са Аном и Дудом. Ко ти је крив што имаш толико обавеза! Моје је право да се играм!
МАМА (тужно): Баш ми се и не свиђа то твоје понашање, али решићу већ некако ја и овај проблем.
ДРУГА СЦЕНА
(Мама је завршила ручак, поставила сто, распремила кухињу, однела јаја, покупила веш, радницима и тати скувала кафу. Села је у фотељу да се мало одмори и чита неки роман.)
ЋЕРКА (улази у кућу и љутитим тоном се обраа мајци):  Сада читаш роман, је ли ? Баш те брига за мој домаћи! Како си смела да ме запоставиш, а стално понављаш као сам ти ја најважнија?
МАМА (и даље покушава да буде фина): У реду! Хајде да се договоримо. Ја ћу теби да напишем домаћи, а ти спреми вечеру, постави сто и испеглај веш за сутра!
ЋЕРКА (зачуђено): Како ти мислиш да ја све то урадим! Стварно није фер!
МАМА: Све ти је тамо на кухињском столу, а веш ти је у корпи. Јави ми се кад све то завршиш, а ја ћу ти написати састав. Папир са написаним саставом ставићу ти у свеску, а ти после препиши!
ТРЕЋА СЦЕНА
(Ћерка је покушала да спреми вечеру, али, наравно, у томе није успела. Наставила је да се игра мислећи да ће мама да јој напише одличан састав и да ће учитељица њен рад да прогласи најбољим. После дуже игре одлази на спавање. Ујутру одлази у школу.)
УЧИТЕЉИЦА: Децо, ко се јавља да пред целим одељењем прочита свој домаћи?
ЋЕРКА: Ево ја ћу. Целог поподнева сам размишљала како да напишем овај домаћи.
УЧИТЕЉИЦА: Слушајте, децо, знате да ваша другарица Ђина увек добије петицу.
ЋЕРКА (узима свеску и самоуверено излази испред одељења,почиње да чита): Била једном једна мама која је имала ћерку Ђину...
(Почиње да се прави важна јер је мислила да је мама о њој написала све најлепше, наставља са читањем.)
...морам признати да је Ђина савршено дете... (још више се прави важна)...знате, она се увек лепо облачи, увек је лепо очешљана и због тога нема времена да уради домаћи. (Схвативши да је надмудрена, покушава у моменту да реши проблем.)
Опростите, измакла ми се грешка...
 (Била је у стању да на лицу места саставља реченице о томе шта је она својој мами само да је учитељица и другари не провале. Ситуацију спашава школско звоно.)
ЧЕТВРТА СЦЕНА
ЋЕРКА (улази у кућу, затиче маму у кухињи, прилази и полако јој се обраћа):Хвала ти, драга моја мамице, што си ме научила најважнију лекцију у животу. Никада више нећу да те злоупотребим.
МАМА: Знала сам да ћеш разумети због чега сам то урадила. Маме некада морају бити и грубе према својој деци, али то је за њихово добро!
ЗАВЕСА

                                                                Ђорђе Јовичић, 4. разред
                                                                 Јована Туфегџић, 3. разред
                                                                 Кристина Богдановић, 2. разред
                                                                 Анастасија Петковић, 1. разред

                                                                 Вељко Маринковић, 1. разред
   
 Па шта ако си  градоначелникова кћи?
Ликови: Отац и син
Син: Тато, тато, татице! (улази у собу срећан )

Тата: Молим, сине. Шта се то збило? Ја бих рекао да доносиш неку петицу! Јесам ли у праву?

Син:  И јеси и ниси! Кад боље размислим, ја сам превазишао све могуће петице, чак и најбоље одликаше нашег одељења.

Тата: Стани мало! Хоћеш ли ми лепо објаснити о чему се ради?

Син: Да, тата. Ти си од данас отац највећег хероја у нашем одељењу. Јесте, татице, јесте!

Тата:  Ма, о чему ти то? Ко те је то прогласио херојем и  шта си то толико учинио, за име Бога?

Син: Па видиш, тата! Данас смо имали час одељенског старешине и у оквиру њега радионицу под називом „Не суди ми по изгледу и по  томе чиме се баве моји родитељи“.

Тата: И шта се то толико битно десило на том часу?

Син: Устала је она шмизла од Милице. Ваљда не трба да те подсећам да је она градоначелникова кћи. Да, устала је. И онако шмизлавим гласом поче:
   „Ха, ха, како да не судим. Шта ви имате да судите: Ја сам овде најлепше обучена. Моја гардероба је маркирана . Ух, бедници, једни. Како се овде сви осећате на јефтино. Осећате се, бре, на Кинезе. Сви тамо купујете гардеробу.“

Тата: Ју, сине? Да ли је учитељица то чула? Шта каже на тако нешто?

Син: И њој је свашта рекла. Рекла јој је да њен тата може да је најури са тог радног места. Е, тада ми је све прекипело! Као председник одељења устанем ја па јој се окренем: "Постиди се сбојих речи! Па шта ако си градоначелникова кћи? Мислиш ли да смо сви ми овде мање вредни од тебе. Ми смо деца родутеља који нису ни председници ни градоначелници. Не мислиш ваљда да нас овде постројиш? Не могу сви да имају маркирану гардеробу. Али смо ми, Милице, за разлику од тебе  јуначине јер се кроз живот пробијамо сами. Не претимо да ћемо довести тату у школу."

Тата: Ју, сине, како си то смео да јој кажеш? Шта ако за  то чује њен тата? Знаш  да ми је оно радно место у фирми  виси? Ваљда ми нећеш натоварити ту беду на врат!

Син: Ја тебе, тата, не познајем. Увек си ми говорио да треба говорити истинуи да се не може све купити новцем. Зар ме ниси учио да увек живим од свог рада. Говорио си да је aхраброст рећи оно што мислиш чак и ако већина не мисли тако? Ја сам једини данас устаои рекао шта мислим о тој Милици. Није ваљда, тата, да си се уплашио градоначелника? Моји другови су ми  на крају часа аплаудирали и назвали ме херојем. Хајде, признај и ти да сам баш имао петљу.

СУСРЕТ НОВЕ И СТАРЕ ГОДИНЕ

ЛИКОВИ: ДЕЦА, СТАРА ГОДИНА, НОВА ГОДИНА
СТАРА ГОДИНА: Ех, уморих се ја. Баш је напорно радити 365 дана . Него, децо, знате ли ви ко сам ја?
ДЕЦА: Знамооо! Ти си стара 2013. година.
СТАРА ГОДИНА. Ја сам ,децо, многима донела радост. Некима сам донела одличан успех, а некима сам можда донела бату или секу.
ДЕЦА: Јеси! Јеси! Сви смо били веома срећни за време твоје владавине.
СТАРА ГОДИНА: Знате ли , ви децо, када сам ја почела да владам?
ДЕЦА: Знамо! Првог јануара.
СТАРА ГОДИНА: Ех, децо. Није то  баш тако једноставно. Ја званично почињем да владам како ви рекосте 1. јануара, али постоји и Нова година која почиње 13. јануара.
ДЕЦА: Шта? Шта?
СТАРА ГОДИНА: Е, па видите, децо, у питању су којекакви календари и начини рачунања времена са којима вас не бих оптерећивала.
ДЕЦА: Хајде, хајде, објасни нам сада!
СТАРА ГОДИНА: Па видите, некада су постојала два календара- стари и нови. Они се разликују за 13 дана. У питању су грегоријански и јулијански календар. Тако неки народи у знак сећања на стари календар Нову годину чекају 13. јануара.
ДЕЦА: Па када ти сада у ствари почињеш да владаш?
СТАРА ГОДИНА: Па 1. јануара и цео свет рачуна  по новом календару време.  Ову другу Нову годину обележавају само народи који су православне вере.
ДЕЦА: Хвала, сада разумемо све.
НОВА ГОДИНА: Добар дан, сестрице! Ето и ја се полако спремам за наступ, није ми баш остало пуно времена. Обаћавам вам пуно радости, среће и пуно весеља. Него, шта ви то држите у рукама?
ДЕЦА: То су наше новогодишње честитке.
НОВА ГОДИНА: О, па коме сте их ви то написали? ( деца читају своје честитке)
НОВА ГОДИНА: О, па види како су оне украшене!
СТАРА ГОДИНА: Него, сестрице, да се ми лепо поздравимо( скида круну са главе и ставља је „сестрици“). Желим да наставиш да владаш и да овој деци донесеш пуно радости. Желим ти много успеха у наредних 366 дана.
ДЕЦА: У тоиме живели! Хвала за све Старој години. Живела Нова 2014.
                                        

ПОСЕТА ТРНОВОЈ РУЖИЦИ


ЛИКОВИ: МАЧАК, БЕРБЕРИН, МАЧЕВАЛАЦ,ПОТКИВАЧ, КРАЉ, КРАЉИЦА, ВИЛЕ,ГРОФ, ЦАРЕВИЋ
МАЧАК: Идем у посету код краља и краљице на свечани пир поводом рођења њуиховог детета.
БЕРБЕРИН: И ја исто. Има да обријам краља боље него ико до сада што га је обријао.
МАЧЕВАЛАЦ: И ја ћу им показати своје умеће.Само чекам киша да падне.
ПОТКУВАЧ: Ја ћу поткивати његове коње како би могао цео дан да јаше и да се вози у кочијама.
КРАЉИЦА: Баш је лепо што ће сви доћи.
КРАЉ: Наравно да јесте( сви се окупљају). Драги моји гости, баш је дивно што смо се окупили. Време је да почне пир.
БЕРБЕРИН: Хајде, виле, да јој дате дарове.
ПРВА ВИЛА: Ја јој поклањам љубав.
ДРУГА ВИЛА:  Ја јој дајем здравље.
ТРЕЋА ВИЛА:Мислим да ће јој мој таленат за уметност бити веома леп поклон.
ЧЕТВРТА ВИЛА: Ја јој поклањам моћ да машта и замишља необичне ствари.
ПЕТА ВИЛА: Дајем јој лепоту.
ШЕСТА ВИЛА: Ја је волим и даћу јој знање.
13. ВИЛА: Мене нисте позвали. Срам вас било. Када напуни 15 година нека се убоде на вретено и падне мртва.
ПОСЛЕДЊА ВИЛА: Ја ћу то ублажити. Нека се убоде, али да падне у строгодишњи сан ( сви спавају).
ЦАТРЕВИЋ ( сретне се са грофом и упита га): Шта је иза овог трња?
ГРОФ: Иза оно трња је дворац у коме сви спавају стогодишњи сан. А сада се навршава та стота година.
ЦАРЕВИЋ ( улази у дворац, наилази на принцезуи љуби је. После тог пољупца сви се буде): Драга, тмурно небо постаје ведро.

КРАЉИЦА. Нека се све одигра по вољи вашој, децо моја драга.


Учитељ и неспретни ученик

Ученик: Добар дан, учо.
Уча :Добар дан! Ко си ти?
Ученик: Како ко сам ја? Па ја сам ја!
Уча:Мислим како ти је име?
Ученик: А, то. Па име ми је добро. Ништа му, брате, не фали.
Уча: Али, како те зову?
Ученик: А, то.Како ко?. Мама ме зове  „срце моје“, а тата ми каже „Еј, ти, бре, тамо“.
Уча ( удара се руком поч челу): А како те зове комшија?
Ученик: Он ме не зове никако.У свађи сам са њим. Зашто би ме звао?
Уча: Како да ти објасним? ( Мисли се) Које име ти је дао кум?
Ученик : Не сећам се био сам мали.
Уча: Хајмо овако. Ја сам Филип, а ти си?
Ученик : Аааа! Па што не кажеш? Ја сам Ђорђе.
Уча: А како ти је презиме?
Ученик: Па и пре зиме је било Ђорђе.
Уча: Мислим, како зову вашу фамилију?
Ученик: Маму зову Влајна, а оца  Јоле.
Уча: Добро, добро. Шта вам пише на рачуну за струју.
Ученик: Не знам, ја то не плаћам,па и  га и не узимам у руке.
Уча: Чујеш ли ти мене? Како се презиваш?
Ученик:  Па што не кжеш шта те мучи? Јовичић.
Уча: Ти си, дакле, Ђорђе Јовичић? Зашто си дошао овамо?
Ученик: Да, ја сам Ђорђе Јовичић. Дошао сам у школу.  Ја сам  Ваш нови ђак. Ишао сам у једну школу и имао једног учитеља који ме је три године држао у првом тазреду. Баш ништа не зна када ме три године држао у првом разреду. Тако сам одлучио да дођем у ову школу. А, ово ми је торба. Пратила ми је мати комад хлеба. Сир ми је негде вероватно испао успут.
Уча: Хм, него видим да вучеш и ту даску. Шта ће ти она?
Ученик: Велим да будем комплетан. увек ми кажу да ми фали нека даска у глави.
Уча : А шта ти је мајка поручила кад  си пошао овамо?
Ученик: Да ће рогови да јој израсту док ја не завршим осмољетку.
Уча: Вероватно ти већ спрема гозбу за завршетак осмољетке:

Ученик: Па то баш и не знам, али ми је рекла да ће за ту прилику да ми наручи песму „Дође и прође чак и лето тридесето“. Не знам шта јој то значи.

Нема коментара:

Постави коментар