O БЛОГУ

Овај блог садржи све битне информације које могу послужити учитељима који раде у комбинованим одељењима. Садржаји се односе на рад у четвороразредном одељењу, али се могу применити и за рад у мањим одељењима.Можете погледати припреме одржаних часова, неке од објављених радова... Саму атмосферу која је заступљена на часовима овог одељења потврђују и фотографије које такође можете погледати на једној од страница.Ученици могу пронаћи корисне линкове који ће их упутити да своје знање провере путем различитих игара и тестова.

СТРАНИЦЕ

Стручно усавршавање наставника

Нагли развој информатике и динамичке промене у науци и свим сегментима друштва мењају стилове живота, окружење, потребе, па и начин учења. Принуђени смо да као наставници свакодневно коригујемо своја знања јер једино на тај начин можемо да одговоримо на потребе ученика који се и сами мењају и у школу полазе и долазе са све већим обимом знања. Информациона технологија мења пре свега потребе наших ученика, али и њихове могућности за учење. Савремени наставник мора бити подједнако оспособљен за праћење свих новина, али и спреман да задовољи новонастале образовне потребе сваког ученика понаособ. Зато се стручно усавршавање мора схватити не као процес који траје данас, сутра и прекосутра, већ као процес доживотног учења и „увећавања“ сопствених знања након стицања одређеног звања.
Често се говори о такозваном интерном, с једне стране, и о екстерном усавршавању, са друге стране. Први од ових видова односио би се на стручно усавршавање у оквиру установе, а други би подразумевао похађање различитих акредитованих програма.
Планирање стручног усавршавања наставника подразумева неколико међусобно повезаних етапа. Прва је сагледавање сопствених компетенција, потреба, интересовања и реалних могућности (том приликом користити повратне информације екстерне евалуације, али и самоевалуацију). Следи израда Личног плана професионалног развоја који је саставни део Годишњег рада школе (у вези са тим могућа су различита техничка решења, али је битно „обезбедити“ лоцирање компетенција које се желе унапредити, облике и време стручног усавршавања наставника). Узимајући у обзир личне планове професионалног развоја, резултате самовредновања и вредновања установе, приоритете развојног плана и приоритетне области које доноси надлежни огран, школа доноси Годишњи план стручног усавршавања наставника. План мора бити доступан запосленима, а садржи податке о њима, компетенције које треба унапредити, облике стручног усавршавања, стручне органе, теме и планирано време. Једна од етапа је и информисање о стручном усавршавању (треба да се врши на месечном нивоу и то се најчешће чини у виду обавештења које мора да садржи: име и презиме запосленог који ће се усавршавати, назив теме и облик усавршавања и време планирано за то). Следеће је праћење остваривања стручног усавршавања, а може се посматрати као писање личног извештај  који треба да садржи називе тема и облика стручног усавршавања у настави и ван ње и начин усавршавања, „попис“ компетенција које су ојачане у току школске године. Треба навести и облике који нису планирани, а остварени су, шта није остварено и зашто. Ту је и писање годишњег извештаја на нивоу установе-треба да садржи шта је реализовано, а шта није, облике стручног усавршавања, проблеме на које се наишло...
Сручно усавршавање наставника у установи остварује се кроз следеће активности:
Ø  извођење угледних часова са анализом и дискусијом;
Ø  излагање са стручних усавршавања са обавезном дискусијом и анализом;
Ø  приказ књиге, приручника, чланка, часописа из области васпитања и образовања;
Ø  приказ блога, сајта, друштвених мрежа и других садржаја овакве природе;
Ø  објављивање стручних радова, ауторства и коауторства књиге;
Ø  организовање истраживања које доприноси унапређивању васпитно-образовног рада;
Ø  стручне посете и студијска путовања дефинисана Развојним планом установе;
Ø  органозовање и реализовање пројеката васпитно-образовног карактера;
Ø  рад са студентима, приправницима и волонтерима;
Ø  такмичења и смотре.
Ту су и стручни активи, удружења и друштва на нивоу града (општине) којима се афирмише образовно-васпитни рад и маркетинг школа. У установи се сачињава интерни правилник којим се одређује број бодова за наведене активности и са садржајем тог правилника упознаје се наставничко веће. И овде имамо неколико међусобно повезаних етапа.
Прва етапа стручног усавршавања у установи (тзв. интерно усавршавање) јесте његово планирање. Тај процес подразумева ангажованост већег броја наставника, а координатори по правилу су школски педагози. Оно би требало да се врши на седници наставничког већа  која се одржава крајем августа и почетни корак у томе јесте анкетирање  наставника како би се стекао увид у њихове потребе и интересовања  за стручно усавршавање. Саставни део овог планирања је и идентификовање потреба за стручним усавршавањм по активима, али и идентификовање индивидуалних образовних потреба наставника које се исказују креирањем личног плана професионалног развоја.
При групном планирању председници актива претходно организују дискусију о заједничким потребама. При томе се узима у обзир величина школе, материјално стање, достигнути ниво перманентног стручног усавршавања и сл. Оптималан број тема за овакве активности може бити и до четири у току једне школске године (једно тромесечје-једна тема). Опет истичемо непроцењиви значај школског педагога, који је нарочито битан за „сугерисање“ тема групама јер је он тај који је „стално на терену“ и континуирано успоставља интеракцију са свим наставницима. Он је особа која „у рукаву“ мора имати „горуће“ проблеме школе у којој ради. Није грешка да педагог и појединцу-наставнику сугерише одређени вид стручног усавршавања који је друштвено прихватљив јер се на тај начин повезује интерно и екстрно стручно усавршавање.
Друга етапа је „оперативна“ етапа и односи се на реализовање плана стручног усавршавања на сва три нивоа: индивидуално, групно и колективно.
Најчешћи облик индивидуалног стручног усавршавања јесте држање угледних и огледних часова. Припремни период за овај час пидразумева консултовање са колегама, школским педагогом, проучавање одговарајуће литературе, прелиминарно проверавање његове ефикасности, као и израду инструментарија за његово снимање, евалуацију и самоевалуацију. Да би се обезбедило активно учешће наставника који присуствују часу , морају се бележити и активности учитеља и активности ученика, а водитељ у току самог часа може им повремено прићи и објаснити значај неке етапе или неке активности. Ови часови се могу организовати у оквиру редовне, али и на допунској настави, додатном раду, секцијама, родитељским састанцима и слично, а ради јачања кооперативности  корисно је повремено их организовати и тимски. Најчешћи проблеми везани за ову врсту активности јесте недостатак стручне литературе и проблеми за одржавање тих часова. Њима обично присуствују само наставници који имају паузу или раде у супротној смени. Неко идеално решење било би реализовати их у међусмени.
Што се тиче групног стручног усавршавања, припремни период обично траје око два  месеца и подразумева припремање материајлно-техничких услова, проучавање стручне литературе, писање сценарија, а организују се на нивоу стручних актива, и то у виду школског часа.  Водитељ је школски педагог или председник актива.Час се може организовати као егземпларни у виду проблемске наставе, као вртешка идеја, слагалица, игроказ и слично. У уводном делу часа присутни се упознају с темом и то обично траје око 5 минута. У главном делу часа (око 30 минута) користе се модерне тековине дидактичке науке за обрађивање предложене теме. У завршном делу, који траје око 10 минута, изводе се закључци и процењује се урађено. Наравно, поменуту артикулацију часа не траба строго схватити и ако тренутна ситуација то захтева од ње се може и незнатно одступити. Да би се овај час доживео по принципу „ми смо наши“, треба обезбедити за присутне кафу, сокове или неко друго послужење. Тиме ова активност добија и димензију „отворености“за дискусију и изношење ставова. Организациони проблеми и код овог вида стручног усавршавања исти су као код огледних часова.
Колективно стручно усавршавање подразумева обраду теме која се намеће у току једне школске године и може се односити на евентуалне недоумице неких реформи или иновација које се у школи морају спровести. Водитељи су најчешће школски педагози, иноватори, надзорници, саветници, универзитетски професори и други стручњаци. И они могу да трају до 45 минута, уз напомену да и у овом случају временски оквир може бити прилагођен конкретном школском контексту. Проблем организационе природе код овог вида интерног усавршавања може се јавити у школама које имају више од 30 наставника. Често се поставља питање места њиховог одржавања јер су наше учионице углавном структуиране да приме око 30 ученика. У таквим околностима наставнике треба разврстати у две приближно једнаке групе или обезбедити адекватан простор за целу групу која би предавање слушала одједном. У првом случају треба безбедити  или два водитеља или предавање одржати једно за другим.
У фази евалуације попуњава се одговарајући инструментариј, али се и групно дискутује да би се уочиле добре и лоше стрене изведеног облика стручног усавршавања. Код угледног часа врши се евалуација и самоевалуација, а онда се добијени одговори упоређују. На крају наставног дела године (у јуну) обавезна је сумативна евалуација и презентација стручног усавршавања наставника. Извештај наставничком већу подноси за сва три нивоа школски педагог. На основу тога доносе се закључци шта и како чинити у наредној школској години.

                                                                Чланак је објављен у "Просветном прегледу"

Формулар за израду Личног плана професионалног развоја можете преузети ОВДЕ. Идеја за формулар је преузета са СЛЕДЕЋЕГ ЛИНКА. 
Са ЛИНКА преузета је идеја за креирање тзв. плансеминара који у прерађеној верзији можети преузети ОВДЕ:





Нема коментара:

Постави коментар