O БЛОГУ

Овај блог садржи све битне информације које могу послужити учитељима који раде у комбинованим одељењима. Садржаји се односе на рад у четвороразредном одељењу, али се могу применити и за рад у мањим одељењима.Можете погледати припреме одржаних часова, неке од објављених радова... Саму атмосферу која је заступљена на часовима овог одељења потврђују и фотографије које такође можете погледати на једној од страница.Ученици могу пронаћи корисне линкове који ће их упутити да своје знање провере путем различитих игара и тестова.

СТРАНИЦЕ

четвртак, 25. јун 2015.

Сазнали смо на семинару и применили у пракси

Учествовали смо и на конкурсу "Сазнали смо на семинару и применили у пракси". Ево наших радова:

Презентација 1
Презентација 2

Неуморна светиљка међу хомољским брдима

Рад "Неуморна светиљка међу хомољским брдма" ушао је у Зборник на овогодишњем Сабору учитеља. Резиме Презентација Из бакине шкриње Квиз

За лепше школске дане

Рад "За лепше школске дане" презентован је на овогодишњем Сабору учитеља. Резиме можете погледати овде.

Дечја недеља

     Активности поводом Дечје недеље „ Има ли кога у  селу“( 1. 10.2014.)
Поводом Дечје недеље али и поводом Међународног дана старијих особа у школи у Изварици организовано је дружрње са старијим мештанима села. Прирпемљен ји кратак културно- уметнички програм , а мештани су имали прилике да виде и инсерт из емисије „ Огњиште“ снимљене пре 8 година у сарадњи са јагодинском телевизијом Палма плус.
Позиву се одазвало око 30 старијих мештана, а скупу су присуствовали и директор и помоћник директора. Медијску подршку добили смо од локалне телевизије Хомоље.
Спуп је почео инсертом из поменуте емисије, а затим је уследила моја поздравна реч. Реч је о следећем:
Поштовани мештани Изварице,поштована директорка, поштовани замениче, поштовани ученици старијих разреда желим вам срдачну добродошлицу.За моје ђаке имене ово је посебно вече.Желимо да покажемо како је ова мала школа која негује свега седам ђаканеуморна, како ће још годинама светлуцати међу овим хомољским брдима и учити читању и писању најмлађе чланове нашег насеља. За овај скуп одлучили смо се јер је данас Међународни дан старијих осиба и желели смо да и овој популацији нашег села укажемо неопходну пажњу. Захваљујем се свима који су се одазвали момпозиву јер су ми тиме јасно ставилина знање да одобравају све ово што са ученицима радим.Речи баба Анђе,тетка Драгице,чика Милутина и свих вас који сте вечерас овде,довољан су подстицај да се осећам поносно и узвишено.Хвала вам на томе.
Тачке које моји ђаци изводе не трају дуго,али је њихова вредност у томе што су их они сами саставили.Пред вама је и књига утисака и сваки ваш коментар или сугестија биће нам драгодцен подстицај за даљи рад.Имамо и етно кутак који такође можете погледати.
И шта још рећи? Живи нам били,драги наши гости. Дај, Боже, да у весељу овај дан обележимо и следеће године. Желим вам удобне тренутке.
Уследила је представа „ Како  се некада лепо живело“. Смислили смоје на часу народне традицијеи она гласи:
Сви: Добро вече, драги наши гости. Хвала вам што сте дошли.А сада да вам се представимо.
Сеоски домаћин ( Лека):Ја сам Алекса, сеоски сам домаћин.Кренух да самељем џак брашна. Нисам стигао да га искруним.
Помељар ( Филип): Нема везе, прикане. Ја ћу да ти искруним. Даде ми ономад комшија Жика ову круњачу.
Сеоски момак ( Ђоле): А да ја нешто питам. Како ти ,помељару,наплаћујеш то што самељеш брашно?
Помељар: То је лако. Узимам ујам. Имам једну мерицу којом мерим колико су ми кукуруза донели. Онда на 20 килограма кукуруза узмем килограм брашна.
Прикан Жика ( Лука): Да вам се и ја придружим.Доносим вам тестију са  водом. Ех, нађох и ову каленицу.
Сеоски момак ( Ђоле): А шта ти је ово? 
Прикан Жика ( Лука): А, то је кобилка. Некада су се на њу ставњале кофе са водом и бакрачи са млеком. Ох, како је некада све било лепо.
Сеоски домаћин  ( Лека) : Ја сам богат човек.Мој деда је био најпознатији посластичар у овом крају. Ех, кад се само сетим његових баклава, шампита,колача... А тек сладоледа!Видите, тај је просто иживао да меље орах и лешник.Кад његова огромна воденица почне да чангрља, вода ми је одмах полазила на уста од тих лешњака и ораха. А тек калупе и мустре што је имао.Лицидерска срца што је правио.
Сеоски момак ( Ђоле): Сећам се, сећам. Причала ми је бака како јој је мој деда код твог деде пред венчање купио лицидерско срце. На њему је бико огледалце. Баба га је чувала до пре неколико година.
Сеоски домаћин ( Лека): А тек луле што је правио.Ето, кажем ја. Опет ми иде вода на уста.
Увек је имао пуно гостију у посластичарници. Свраћали су код њега и гласници и иконописци и ходочасници и путописци али је мало било сељана. Они нису тада много путовали.
Сеоски пекар (Вељко): А, ето и мене. Ја сам Вељко, сеоски пекар. Мој амурлук је пун. Имам  пуне џакове брашна, калупе,плехове, бакраче, вагу... Хлеб вадим огромном лопатом...Печен хлеб се избаци се кроз капак и убаци на ћепенак. Кад замирише хлеб из моје варуне...Одмах до мене је и мој комшија који нас чашћава питом увијачом, бундеваром, буреком, ђевреком и другим ђаконијама.
 Сеоски момак( Ђоле): Мој деда је био дунђер.Правио је разне куће. Каже да су му најједноставније за израду биле брвнаре. Знао је и талпаре да прави.
Прикан Жика ( Лука): Чекај, чекај од чега су прављене те талпаре?
Сеоски момак( Ђоле): А то. Талпе су даске. Правио је и чакмаре од прућа и сламе. Покривали су их ћерамидом...
Сеоски домаћин ( Лека ): У врема  кад је мој деда правио кућу веровало се да је најбоље место за градњу тамо где шљиве добро рађају, где овце полежу и преноће, где је нмравињак или где пева петао. То је био знак да ће се и укућани множити као мрави и певати свакога дана.
Сеоски момак( Ђоле): Копаље темеља је била велика свечаност. У темељ је домаћин стављао метални новац,дрен за здравље, потковица за срећу и наравно, жито да би у кући било доста хране.
Сеоски пекар ( Вељко):Најважније место и кући био је тада кућни праг. У њега су стављали бадњак за срећу, а млада када се усели у мужевљеву кућу у знак поштовања њуби кућни праг. Мој деда је баку унео на рукама преко прага.
Помељар( Филип): Ја сам од старијих чуо да су у људи у далекој прошлости зидали куће без прозора. Када су почели да остављају прозорске оквире, нису стављали стакло, већ хартију пенџерлију.Имали су споља дрвене капаке, нешто слично данашњик ролетнама. Девојке  су на прозоре износиле свој мираз.
Сеоски домаћин ( Лека): Драги наши, надам се да смо вам улепшали дан и успели да вас вратимо у време када сте били млади. Живели нам на  многа лета.
Уследио је филм под називом Хомоље –оаза нетакнуте природе, а затим је Ђорђе Јовичић рецитовао песму                                   Похитајте Хомољу у загрљај

                         Мој се крај зове Хомоље,
                          и у њему је све најбоље.

                          Окружен планинским венцима Бељанице,
                         лепши је и од најлепше венчанице.

                         По брдима бела стада пасу,
                         лепша не би била чак и од злата да су.

                         Бељанице,Бељанице радује ти се Млава
                         и небеска пространства плава.

                          Из Изварице топао поздрав примите
                          лепоте нашег Хомоља у срца заувек урежите.

                           ХОМОЉЕ ЈЕ УВЕК НАЈ, НАЈ,
                           ЗАТО МУ ПОХИТАЈТЕ У ЗАГРЉАЈ.
Уследило је слушање влашког кола а потом су ученици певали песму   У градићу под планином. Текст песме гласи:
                          У градићу под планином Малава извире, Млава извире,
                          у градићу под планином , хај,Млава извире.


                        У Рибару код клисуре среће Шупљају, среће Шупљају,
                        у Рибару код клисуре ,хај, среће Шупљају.

                        Кроз Котлину крепољинску даље наставља, даље наставља,
                        кроз Котлину крепољинску ,хај, даље наставља.

                        У Горњаку код клисуре среће манастир, срећа манастир,
                        у Горњаку код клисуре, хај , среће манастир.

                        До Петровца лепог града потом долази, пшотом долази,
                        до Петровца лепог града , хај, потом долази.

                        Крај  Костолца код Дунава она нестаје, она нестаје,
                        крај Костолца код Дунава, хај,она нестаје.
Присутнима су се песмом представиле и гошће Драгица Милошевић и Анђа Маринковић, а потом је ЈованаТуфегџић казивала следеће стихове:
                          Изварица је село лепо,
                          познато је надалеко.
Гостима се представио и ученик Андтреја Миливојевић стиховима:
                          Ова школа је радост наша,
                          Од вечерас желимо да буде и ваша.
На самом крају директор се захвалила свима, а потом је уследио интервју који су  са гостима и са мном обавили представници медија. Лично сам задовољна свиме што је урађено, а из разговора са гостима сазнајем да су баш задовољни . Једина замерка је што је програм кратко трајао. С обзиром на мали број ученика, овакав програм убудуће морам много дуже да спремам. Уочила сам да морам и медије пре тога да контактирам како бисмо се договорили око начина емитовања снимљеног.

 Слике са активности погледајте овде .
Видео снимак активности погледајте испод.








Спортска недеља

Спортска недеља- 22.9.до 26.9.2014.
У току спортске недеље која је трајала од 22. до 26. септембра 2014. организовала сам следеће спортске активности:
·         Аеробик „ Зумба“,  преузети овде
·         Активности према интересовањима ученика,
·         Полигон игара,
·         Активност „ Сусрет пун очекивања“,
·         Планинарење.
Активност „ Зумба“ организована је првог дана спортске недеље у учионици. Ученици су у току загревања обновили појмове: предручење, заручење, узручење, приручење, одручење, отклон трупом у леву или десну страну, претклон трупом, отклон главом, претклон главом и усклон. Циљ ове активности био је развијање издржљивости, јачање организма и задовољавање поттребе за игром. Играли су уз музику без престанка 25 минута.
Другог дана организоване су активности према интересовањима ученика. Активност је такође организована у учионици због временских неприлика. Највећи број ученика је предложио скок увис тзв, „ маказицама“, а предложене су и игре „ Иде  маца око тебе“ и „ Коларићу, Панићу“. Један ученик је предложио и асоцијације. Путем њих обновили смо појмове : атлетика, спринт, ниски старт, високи старт, маратон, атлетске дсисциплине и сл.
Трећег дана организован је полигон игара у школском дворишту.  Обухватао је следеће вежбе: Бацање лопте увис неколико пута, колут напред, вијугаво трчање, пешачење на ниској греди, бацање импровизоване медицинке из висине груди, провлачење кроз оквире, „мала вага“, провлачење кроз други оквир и завршити вежбу исто као што је и  започета.
Четвртог дана организована је активност „ Сусрет пун очекивања“ у сарадњи са родитељима. Ученици –чланови  Клуба младих информатичара су дан пре тога спремили квиз „ Спортски милионер“. Био је намењен родитељима и играло се по групама. Након тога уследила је заједничка игра родитеља и ученика . Играли су се игре „ Дан- ноћ“ и игре „ Између две ватре“.
Планинарење је било организовано петог дана. Изашли смо на брдо Глогово. Циљ је био развијање издржљивости, а обновили смо и садржаје о оријентацији у природии и променама у природи током јесени. Фотографисали смо и примере непримереног понашања човека према окружењу.



Хомоље, Хомоље... (наше песме)

         
ХОМОЉСКИ СПЕЦИЈАЛИТЕТИ

Од хомољског меда 
добија се снага да полетиш до неба.
Он је богатство право 
па за наш крај кажу : „ Све је тамо тако здраво“.

У Хомољу био ниси, ти друже мој, 
ако качамак и пастрмка не умажаше брк твој.

Кад моја бака млеко подлије, 
овчји сир мами боље и од чаролије.
 Преврео или млад,
хомољски сир на трпези  атракција  је одвајкад.

Пржени кад замиришу вргањи,
ваш апетит сигурно неће да се смањи.
 Ту дилеме нема,
свака чааст за домаћицу која их спрема.

Зато позивам другаре 
и све оне који за гурманлук маре, 
да дођу у мој крај
 и увере се у овај кухињски рај



ХОМОЉСКИ КАЧАМАК

 

Мaлена сам девоjчица ја,
срећа ми у окицама сја,
знам како се качамак кува
 и  то  ми је вредније и од злата сува..

Просејеш, драга, брашно,
веруј ми , тај је чин узбуђење страшно.
Бакрач на вериге мећеш
па мало двориштем шећеш.

А кад проври водица та
спреми се да те срећа обузме сва.
Качамало и чуркало справице су чудесне
 са пурцима решавају те ситуације стресне.
Спусти онда бакрач на жар
 па се сети где ти је лопар.

Док га жар од дна одлепљује,
његов мирис почиње све да задивљује.
 Крпу брзо у руке
и следећи проблем реши без муке.
Бакрач нагло окрени,
а онда нож припреми дрвени.
На комаде га исеци мање
и спреми се за право уживање.
Додај му млеко или сир ,
 овакав оброк не може пружити ни царски пир.

Са наших часова













Конкурс "Чистунко"

Ове године поново смо учествовали на конкурсу "Чистунко". Направили смо маскоту Чистунка. Како је то урадио ученик Ђорђе Јовичић можете погледати овде .













Рудник Јасеновац

                                                           Рудник   Јасеновац

        Рудник се налази на брду које се зове Јасеновац ,а припада Крепољину . У руднику се вади угаљ који служи за грејање . Људи који раде у руднику се зову рудари . Место где рудари раде и ваде угаљ зове се јама. Рудари имају радно одело: плаве панталоне,плаве блузе,памучне кошуље,кожух,на ногама гумене чизме,на глави шлем беле боје да би заштитили главу,на шлему носе лампу.Уз помоћ лампе они осветљаваљу себи пут и простор у коме раде.На рукама но се кожне рукавице да би чували руке.
    Посао рудара је веома тежак јер раде неколико стотина метара испод земље. До места где раде иду скоро 2 километра пешака. Просторије у којима ваде угаљ праве се од грађе (дрва) која се носи на леђима . Дрва се секиром цепају и склапају тако што личе на ходник. У ходницима је пуно прашине , воде, блата, нема струје, мрачно је и пуно буке од транспортера. Угаљ се пуца експлозивом који је јако бучан и све се тресе . Експлозив растура и обара угаљ . После тога рудари лопатама пуне грабуљар (који је у облику корита,у њему има ланаца и пречага ко је држе угаљ ) који се вози до гумених трака. На тракама се вози до сепарације. Сепарација је зграда у којој се одваја угаљ.
    Све време док су у јами рудари морају бити опрезни како угаљ неби пао на њих. Једни другима помажу у свему .Храну и воду носе са собом јер у јами нема ни воде за пиће .Кад изађу из јаме на  светлост они су црни од прашине и блата и уморни од тешког физичког рада. Живот и рад рудара није нимало лак. Зато млади иду у пензију. Људи који раде у рударству су храбри,чврсти и јаки,не боје се ничега.



                                                                            Према причању  рударског радника ,Јасмине  Владић  текст  записали ученици ОШ „ Моша Пијаде“ Изварица (Жагубица): Вељко Милојевић, Лука Радовановић и  Филип Петковић






      

Повратак у моћни и чаробни свет књиге

мр Звонимирка Јовичић
ОШ „Моша Пијаде“ у Жагубици, одељење у Изварици
 

ПОВРАТАК У МОЋНИ И ЧАРОБНИ СВЕТ КЊИГЕ

            У Основној школи  „Моша Пијаде“ у Жагубици током школске 2012/2013. године организовано је такмичење за најбољи читалачки дневник. Читалачким дневником било је неопходно приказати најмање седам, а највише десет књига у периоду од октобра 2012.до априла 2013.године. Акцију је организовала библиотека Основне школе „Моша Пијаде“. Ученици четвороразредног одељења освојили су завидне резултате. Ученица Анђела Миливојевић (IV3) освојила је прво место и награђена је бесплатном ђачком екскурзијом, а ученице Тијана Јосифовић (IV3) и Андријана Петровић (III4) освојиле су друго место. Тијана Јосифовић награђена је књигом, а ученица Андријана Петровић као награду добила је бесплатну посету овогодишњем сајму књига у Београду.
            При посети сајму ученица је имала прилике да се сретне са еманентним личностима наше писане речи: Ршумовићем, Исидором Бјелицом, Ерићем и другима.
            Ученица је књиге купљене на сајму у оквиру слободних активности приказала другарима из одељења. На том истом часу организована је и радионица Зашто волим књигу.
            Са циљем усавршавања технике читања на часовима српског језика често се организују игре на тему „Надмећемо се у лепом читању“, а при обради текстова свих књижевних родова и врста од ученика се тражи да се присете ситуација у којима су морали или могли да поступе као што је поступио лик из текста. Тиме се, заправо, ученицима открива још једна битна димензија читалачке вештине и примена стеченог у новој ситуацији.