O БЛОГУ

Овај блог садржи све битне информације које могу послужити учитељима који раде у комбинованим одељењима. Садржаји се односе на рад у четвороразредном одељењу, али се могу применити и за рад у мањим одељењима.Можете погледати припреме одржаних часова, неке од објављених радова... Саму атмосферу која је заступљена на часовима овог одељења потврђују и фотографије које такође можете погледати на једној од страница.Ученици могу пронаћи корисне линкове који ће их упутити да своје знање провере путем различитих игара и тестова.

СТРАНИЦЕ

четвртак, 25. јун 2015.

Дечја недеља

     Активности поводом Дечје недеље „ Има ли кога у  селу“( 1. 10.2014.)
Поводом Дечје недеље али и поводом Међународног дана старијих особа у школи у Изварици организовано је дружрње са старијим мештанима села. Прирпемљен ји кратак културно- уметнички програм , а мештани су имали прилике да виде и инсерт из емисије „ Огњиште“ снимљене пре 8 година у сарадњи са јагодинском телевизијом Палма плус.
Позиву се одазвало око 30 старијих мештана, а скупу су присуствовали и директор и помоћник директора. Медијску подршку добили смо од локалне телевизије Хомоље.
Спуп је почео инсертом из поменуте емисије, а затим је уследила моја поздравна реч. Реч је о следећем:
Поштовани мештани Изварице,поштована директорка, поштовани замениче, поштовани ученици старијих разреда желим вам срдачну добродошлицу.За моје ђаке имене ово је посебно вече.Желимо да покажемо како је ова мала школа која негује свега седам ђаканеуморна, како ће још годинама светлуцати међу овим хомољским брдима и учити читању и писању најмлађе чланове нашег насеља. За овај скуп одлучили смо се јер је данас Међународни дан старијих осиба и желели смо да и овој популацији нашег села укажемо неопходну пажњу. Захваљујем се свима који су се одазвали момпозиву јер су ми тиме јасно ставилина знање да одобравају све ово што са ученицима радим.Речи баба Анђе,тетка Драгице,чика Милутина и свих вас који сте вечерас овде,довољан су подстицај да се осећам поносно и узвишено.Хвала вам на томе.
Тачке које моји ђаци изводе не трају дуго,али је њихова вредност у томе што су их они сами саставили.Пред вама је и књига утисака и сваки ваш коментар или сугестија биће нам драгодцен подстицај за даљи рад.Имамо и етно кутак који такође можете погледати.
И шта још рећи? Живи нам били,драги наши гости. Дај, Боже, да у весељу овај дан обележимо и следеће године. Желим вам удобне тренутке.
Уследила је представа „ Како  се некада лепо живело“. Смислили смоје на часу народне традицијеи она гласи:
Сви: Добро вече, драги наши гости. Хвала вам што сте дошли.А сада да вам се представимо.
Сеоски домаћин ( Лека):Ја сам Алекса, сеоски сам домаћин.Кренух да самељем џак брашна. Нисам стигао да га искруним.
Помељар ( Филип): Нема везе, прикане. Ја ћу да ти искруним. Даде ми ономад комшија Жика ову круњачу.
Сеоски момак ( Ђоле): А да ја нешто питам. Како ти ,помељару,наплаћујеш то што самељеш брашно?
Помељар: То је лако. Узимам ујам. Имам једну мерицу којом мерим колико су ми кукуруза донели. Онда на 20 килограма кукуруза узмем килограм брашна.
Прикан Жика ( Лука): Да вам се и ја придружим.Доносим вам тестију са  водом. Ех, нађох и ову каленицу.
Сеоски момак ( Ђоле): А шта ти је ово? 
Прикан Жика ( Лука): А, то је кобилка. Некада су се на њу ставњале кофе са водом и бакрачи са млеком. Ох, како је некада све било лепо.
Сеоски домаћин  ( Лека) : Ја сам богат човек.Мој деда је био најпознатији посластичар у овом крају. Ех, кад се само сетим његових баклава, шампита,колача... А тек сладоледа!Видите, тај је просто иживао да меље орах и лешник.Кад његова огромна воденица почне да чангрља, вода ми је одмах полазила на уста од тих лешњака и ораха. А тек калупе и мустре што је имао.Лицидерска срца што је правио.
Сеоски момак ( Ђоле): Сећам се, сећам. Причала ми је бака како јој је мој деда код твог деде пред венчање купио лицидерско срце. На њему је бико огледалце. Баба га је чувала до пре неколико година.
Сеоски домаћин ( Лека): А тек луле што је правио.Ето, кажем ја. Опет ми иде вода на уста.
Увек је имао пуно гостију у посластичарници. Свраћали су код њега и гласници и иконописци и ходочасници и путописци али је мало било сељана. Они нису тада много путовали.
Сеоски пекар (Вељко): А, ето и мене. Ја сам Вељко, сеоски пекар. Мој амурлук је пун. Имам  пуне џакове брашна, калупе,плехове, бакраче, вагу... Хлеб вадим огромном лопатом...Печен хлеб се избаци се кроз капак и убаци на ћепенак. Кад замирише хлеб из моје варуне...Одмах до мене је и мој комшија који нас чашћава питом увијачом, бундеваром, буреком, ђевреком и другим ђаконијама.
 Сеоски момак( Ђоле): Мој деда је био дунђер.Правио је разне куће. Каже да су му најједноставније за израду биле брвнаре. Знао је и талпаре да прави.
Прикан Жика ( Лука): Чекај, чекај од чега су прављене те талпаре?
Сеоски момак( Ђоле): А то. Талпе су даске. Правио је и чакмаре од прућа и сламе. Покривали су их ћерамидом...
Сеоски домаћин ( Лека ): У врема  кад је мој деда правио кућу веровало се да је најбоље место за градњу тамо где шљиве добро рађају, где овце полежу и преноће, где је нмравињак или где пева петао. То је био знак да ће се и укућани множити као мрави и певати свакога дана.
Сеоски момак( Ђоле): Копаље темеља је била велика свечаност. У темељ је домаћин стављао метални новац,дрен за здравље, потковица за срећу и наравно, жито да би у кући било доста хране.
Сеоски пекар ( Вељко):Најважније место и кући био је тада кућни праг. У њега су стављали бадњак за срећу, а млада када се усели у мужевљеву кућу у знак поштовања њуби кућни праг. Мој деда је баку унео на рукама преко прага.
Помељар( Филип): Ја сам од старијих чуо да су у људи у далекој прошлости зидали куће без прозора. Када су почели да остављају прозорске оквире, нису стављали стакло, већ хартију пенџерлију.Имали су споља дрвене капаке, нешто слично данашњик ролетнама. Девојке  су на прозоре износиле свој мираз.
Сеоски домаћин ( Лека): Драги наши, надам се да смо вам улепшали дан и успели да вас вратимо у време када сте били млади. Живели нам на  многа лета.
Уследио је филм под називом Хомоље –оаза нетакнуте природе, а затим је Ђорђе Јовичић рецитовао песму                                   Похитајте Хомољу у загрљај

                         Мој се крај зове Хомоље,
                          и у њему је све најбоље.

                          Окружен планинским венцима Бељанице,
                         лепши је и од најлепше венчанице.

                         По брдима бела стада пасу,
                         лепша не би била чак и од злата да су.

                         Бељанице,Бељанице радује ти се Млава
                         и небеска пространства плава.

                          Из Изварице топао поздрав примите
                          лепоте нашег Хомоља у срца заувек урежите.

                           ХОМОЉЕ ЈЕ УВЕК НАЈ, НАЈ,
                           ЗАТО МУ ПОХИТАЈТЕ У ЗАГРЉАЈ.
Уследило је слушање влашког кола а потом су ученици певали песму   У градићу под планином. Текст песме гласи:
                          У градићу под планином Малава извире, Млава извире,
                          у градићу под планином , хај,Млава извире.


                        У Рибару код клисуре среће Шупљају, среће Шупљају,
                        у Рибару код клисуре ,хај, среће Шупљају.

                        Кроз Котлину крепољинску даље наставља, даље наставља,
                        кроз Котлину крепољинску ,хај, даље наставља.

                        У Горњаку код клисуре среће манастир, срећа манастир,
                        у Горњаку код клисуре, хај , среће манастир.

                        До Петровца лепог града потом долази, пшотом долази,
                        до Петровца лепог града , хај, потом долази.

                        Крај  Костолца код Дунава она нестаје, она нестаје,
                        крај Костолца код Дунава, хај,она нестаје.
Присутнима су се песмом представиле и гошће Драгица Милошевић и Анђа Маринковић, а потом је ЈованаТуфегџић казивала следеће стихове:
                          Изварица је село лепо,
                          познато је надалеко.
Гостима се представио и ученик Андтреја Миливојевић стиховима:
                          Ова школа је радост наша,
                          Од вечерас желимо да буде и ваша.
На самом крају директор се захвалила свима, а потом је уследио интервју који су  са гостима и са мном обавили представници медија. Лично сам задовољна свиме што је урађено, а из разговора са гостима сазнајем да су баш задовољни . Једина замерка је што је програм кратко трајао. С обзиром на мали број ученика, овакав програм убудуће морам много дуже да спремам. Уочила сам да морам и медије пре тога да контактирам како бисмо се договорили око начина емитовања снимљеног.

 Слике са активности погледајте овде .
Видео снимак активности погледајте испод.








Нема коментара:

Постави коментар