Пример планирања по принципу хоризонтално-вертикалне интеграције садржаја

 Хоризонтална  и вертикална интеграција садржаја су потреба данашњице. Хоризонтална интергација  подразумева повезивање садржаја различитих наставних предмета у оквиру једног разреда  и у пракси  се овај вид интегрисања понекад среће и под називом -  тематски дан. Вертикална интергација  се чешће остварује у комбинованим одељењима и  под њом се подразумева повезивање садржаја истог предмета     али на различитом узрасту. Препоручује се у наставним предметима у којима су наставни садржаји распотређени по концентричним круговима. Користи оваквог приступа планирању садржаја могу се сагладавати из различити углова. Њиме се првенствено остварује повезаност садржаја различитих наставних предмета чиме се у крајњој линији подстиче и интердисциплинарност у планирању.Ученици се на тај начин навикавају да истом проблему прилазе из углова које нуде различити наставни предмети. Вертикална интерграција омогућава и обнављање градивна из претходних разреда и „стално циркулисање знања“. Оваквим планирањем обезбеђује се и трансфер знања, али је ово у комбинованим одељењима одличан „начин“ да се добије више времена за директан рад са ученицима.

У излагању које следи даје се приказ вертикалне интеграције наставних садржаја. Реч је о четвороразредном комбинованом одељењу и комбинацији часова предмета – Свет око нас у првом и другом разреду и предмета -  Природа и друштво у  трећем и четвртом разреду.

Наставна тема: Нежива природа (Први разред)

Људска делатност (Други разред)

Материјали и њихова употреба  (Трећи разред)

Истражујемо природне појаве  (Четврти разред)

Наставна јединица: Материјали, њихова својства и понашање у води (Први разред)

Понашање материјала под механичким утицајима (Други разред)

Промене материјала (Трећи разред)

Топлотна својства материјала. Запаљиви материјали (Четврти разред)

Тип часа: Утврђивање (Први и други разред),  Обрада (Трећи и четврти разред)

Цињ часа: Проширити знања о својствима материјала и њиховом понашању у различитим условима;

Задаци часа:

-Класификовање материјала према различитим својствима;

- Уочити на конкретним примерима како се материјали понашају под механичким утицајима (уочити који се материјали могу савијати, који се могу сећи, који се могу резати маказама, који се могу ковати, и сл.).

-Уочити које промене материјала могу бити повратне а које су неповратне;

- Проширити знања о топлотним својствима материјалима;

- Уочити који су материјали топлотни проводници а који су топлотни изолатори;

Наставна средства: Уџбеник, материјали и алати које су ученици донели за потребе овог часа;

Наставне методе: Кооперативно учење, стваралачко учење;

Наставни облици: Фронтални, индивидуални, групни ;

                                     СЦЕНАРИО ЗА ЧАС

1.КОРАК: Разговор о материјалима које су ученици донели врши се фронталним обликом рада. Донети материјали се онда класификују:

а) природни и вештачки;

б) материјали биљног, материјали животињског порекла и материјали настали од неживе природе;

2.КОРАК: Разговор о алатима које су ученици донели такође се врши фронталним обликом рада и по концентричним круговима. И алати се класификују:

а) за сечење;

б) за  завијање;

в) за млевење или ситњење, и остало, у зависности од тога које су алате ученици донели.

3.КОРАК:

 Први разред пише за сваки донети материјал назив, да ли је тврд или мек, да ли је провидан или не, природни или вештачки и намену (навести минимално две намене);

Након тога имају испред себе посуду са водом и истражују шта од понуђеног плива а шта тоне: каменчић, дрво, метални резач, пластични резач, пластични лењир.

Други разред ради задатке за први разред и још за сваки материјал пише да ли ссе : реже односно сече маказама (тестером), бруси, меље (ситни);

Трећи разред ради мапу ума о променама материјала на основу уџбеника, а онда истражује који је од донетих материјала еластичан. Топи се восак уз помоћ учотеља да би након хлађења закључило да је то повратна промена, греје се вода у којој је растворена со. Потом се истражује који се материјали могу: резати, разбити услед ударца,поломити (услед притиска) и  сагорети. Пронаћи и који материјали и алати могу рђати.

Четврти разред изводи следећи оглед уз  конртолу учитеља: испитати која ће се кашика пре загрејати ако је ставимо у врелу воду: пластична, метална или дрвена.Потом се на основу уџбеника прави мапа ума о топлотним својствима материјала.Следи рад на истраживачким задацима који се тичу пожара. Задаци гласе:

Наведи ситуације у којима је ватра добар слуга.

Наведи запаљиве материјале.

Који су услови неопходни за настанак ватре (пожара) ?

На које начине можеш онемогућити снабдевање ватре кисеоником?

Шта треба да урадиш уколико дође до пожара?

4.КОРАК: Сваки разред саопштава  осталима шта су радили  и  допуњују се по концентричним круговима.