Циљ
ове радионице јесте да ученици уоче које су речи и реченице за друге увредљиве
и избацивање истих из свакодневне комуникације. Коришћена је мождана олуја. Од средстава смо користили записе ученике о ружним речима
и реченицама, песму написану за потербе
ове радионице , причу, такође написану за потребе ове радионице и кутију за “заробљивање„
ружних речи и реченица.
На почетку часа чита се „Песма о речима“ која гласи:
Речи
набусите, увредљиве и ружне
изазивају у нама емоције тужне.
Могу оне бити оштре а и назубљене,
па дирају право у срце чак и
мене.
Заборавимо те речи злобне,
да не бисмо дошли у ситуације кобне.
Постоје и оне зачаране
које лече
најтеже ране,
у врлине претварају све мане
и лепшим чине ове дуге школске дане.
Задатак
ученика је био да уоче какве се речи помињу у песми. Уследио је кратак разговор
о садржају песме и о њеним порукама, а потом смо можданом олујом тражили још
увредљивих речи и реченица које се често чују. Свака реченица је писана на
посебном папаиру. Током кратке дискусије истакли смо да оне лоше делују на
особе којима су упућене, али исто тако могу бити лоше и по оног ко их изговара.
Да бих то дочарала користила сам следећу причу:
Душа је попут ограде
Имао
отац једног сина који је помало био неваљашан. Учитељица би се стално жалила на
њега како своје другове назива погрдним именимa. Отац је давао све од себе
стално причајући са својим сином. Објашњавао му је како то није добро и
наглашавао је да ће једнога дана, ако тако настави остати без иједног пријатеља
јер ко би желео да се дружи са неким ко свакога вређа. То би деловало неколико
дана а онда би све опет било по старом. Мука натера човека на свашта, те отац
узе гомилу ексера и чекић, изведе сина у
двориште испред ограде, и рече му: „Имаш задатак да све ове ексере закуцаш, а онда да сваки опет извадиш!“
Син је урадио све како му је
речено и оде да се оцу похвали како је успешно обавио задатак. Отац га онда
упита: „А што, сине мој, имаш ове рупе на тарабама?“
Син, изнанађен што га отац то
пита, одговори:. “То су рупе од ексера! Не постоји начин да их прикријем!“
Отац је баш то и желео да чује од
свог мезимца па му приђе и рече:“Видиш, сине, исто ти и са нашом душом. Увредиш
ли је, то ти је исто као да си закуцао ексер. Чак и када га извадиш, ожиљци на
души остају. Зато,сине мој, добро пази
да не изговориш ниједну ружну реч. Могло би ти се десити да и твоја душа
буде пуна ожиљака.”
Дискутовали
смо о садржају приче, а потом смо заједно тражили начин како да се решимо ових ружних речи. Ученици су давали различите
предлоге, а ја сам на крају извукла за ову прилику припремљену коверту.
Договорили смо се да их ту ставимо, залепимо коверту и да их ПОШАЉЕМО У НЕПОВРАТ НА ТАЈ НАЧИН ШТО ЋЕМО
КОВЕРТУ СПАЛИТИ БАЦИВШИ ЈЕ У НАШУ ПЕЋ.
