Ех, та математика

(Преузето са интернета) 

Слатка језичка недоумица

На интернету смо пронaшли један шаљив пример језичких недоумица.

Председнички избори у нашој одељенској заједници

Одељење у Изварици данас је добило новог председника одељенске заједнице. Побеник председничких избора је ученик 4.разреда, Лука Радовановић.

Детаљније погледати овде.

Знање након звања

Просветни преглед, 3.септембар 2015, број 2659 (21), година LXXI, у рубрици "Педагошка пракса", број 932, година XXXII, стр. 1-2 

Светски дан писмености

Данас се у свету обележава Светски дан писмености. Погледајмо испод неке од најчешћих грешака.

На интернету смо пронашли још неке корисне илустрације које нам могу помоћи у савладавању правописних правила нашег језика.

Правилно је рећи фали, а хвали.

Правилно је рећи инјекција, не ињекција.

Правилно је рећи виши и највиши.

Правилно је рећи обоје, а не обадвоје.

Правилно је рећи орах.

Правилно је ћемо-спојено.

Правилно је најјачи-спојено, не одвојено.

Правилно је без везе, а не безвезе.

Када користиомо ви за множину слово В је мало, а уколико се обраћамо једној особи и персирамо јој, слово В је велико. 

Правилно је маЈица, а не маица.

Правилно је ја БИХ, а ти БИ. 

Правилно је преТпостављам,а не преДпостављам.

Правилно је СУМЊАМ, а не сумЉам.

Правилно је НЕ ЗНАМ, а не незнам.

Правилно је био, а не биЈо.

Правилно је СА мном, а не самном.

Правилно је рећи извинИти, а не извинУти.

Правилно је не дам-не се пише одвојено од глагола.

Правилно је је л' и јер. 

Правилно је рећи или чак или шта више, никако чак шта више.

Правилно је рећи с обзиром на.

Инфаркт је правилно рећи.

Пензија, не пемзија.

Донесен, не донешен,

Незадовољан се пише спојено.

A у Египту пирамиде

На данашњем часу Ликовне културе објединили смо сазнања о Египту.

Својства материјала

Ево једне занимљивости о дрвету.
На који начин је ексер доспео у средину овог дрвеног комада?

Сазнајте гледајући видео снимак испод слике.

Школа у Изварици

На овом линку можете погледати све активности у вези са наставним и ваннаставним активностима одељења у Изварици у претходних 5-6 година. ШКОЛА У ИЗВАРИЦИ

Сазнали смо на семинару и применили у пракси

Ко каже да смо ми мали (избори за председника одељенске заједнице) преузети овде. Слике са избора можете погледати ОВДЕ.

Ништа не успева тако добро као успех (час Српског језика) преузети овде.

Дрво знања

Дрво знања

Алекса и учитељица

Знање је нешто најлепше на свету,
потребно нам је за успех на сваком факултету.

Књига нам свуда треба,
чак и када је у питању пољопривреда.

Знање нам треба када путујемо по свету,
па и када купујемо у најобичнијем супер маркету.

Знате ли колико знања треба за живот на селу, 
а не питајте колико треба за добро здравље у сваком људском телу.

Негујте зато ваше дрво знања, 
јер вам оно може помоћи боље и од свих бања.

Алекса Милошевић, 4. разред
ОШ „ Моша Пијаде“ Жагубица, одељење у Изварици

Мајка...

Моја мама          

Своју маму највише од свега волим,

па је повремено за помоћ молим.

Она је за мене најбоља реклама,

лепша и од најлепших циклама.

Моја мама је лепа  и драга,

лепша од свих блага.

Она је нежна и веома мила,

моћнија и од свиих вила.

Моја мама ме је родила

и срећан живот подарила.

Моја мама је већа,

лепша и од најлепшег цвећа.

Она ми успаванке пева,

па је моје срце срећно чак и

кад напољу сева.

ВОЛИМ ТЕ МАМА!!!   

Ђорђе Јовичић,други разред

ОШ „Моша  Пијаде“ Изварица

„Волим те што си најлепша бајка и што си рођена да будеш баш моја мајка“- Јована , 1. разред, Изварица

                                    Моја мама

Моја мама је најлепша на свету. Она има плаве очи. Има смеђу косу. Њене су руке нежне и њима ме нежно милује када сам тужан. Има топло око ко око жутог сунца  и у том топлом оку станује и мој лик. Ја много волим своју маму.

                                                            Миливојевић Андрија, 1. разред, Изварица

                             Мајка

Моја мама је нежна

као пахуља снежна.

Када за нешто немам снагу,

 она ме увек охрабрује и даје ми наду.

Када падне мрак и небо се смрачи,

 она је једина звезда која зрачи.

Она је најлепша бајка

зато се и зове МАЈКА.

Филип, 3. разред, Изварица

Писали смо и о планети Земљи

ПЕСМА О ПЛАНЕТИ ЗЕМЉИ

Кад је планета чиста,

цео свемир заблиста.

Кад је планета здрава,

 најукусније је млеко свих крава.

Кад кашље планета,

 ту нема излечивих таблета.

Планетина прљава су плућа,

ко несређена и неуређена кућа.

Планета има бронхитис,

то је горе него кад ја имам ларингитис.

Планета има повишену температуру,

о, људи, излечите ту јадну цуру.

Нек на њој буду чисте све воде,

зато се маните људи те загађивачке моде.

Планета може бити лепа као бајка,

зато је поштујте као да нам је мајка.

                   

         Ђорђе Јовичић

ЈА ВИДИМ И КАД ВАС НЕ ГЛЕДАМ!

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА: Децо!

ДЕЦА: Молим!

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА: Ја сам болесна. Помозите ми да оздравим.

ДЕЦА: Како?

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА: Засадите дрвеће!

ДЕЦА: Сад разумемо.

                                            Вељко Милојевић

                                       ДА ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ВИШЕ НЕ БУДЕ ТУЖНА

Пре је човек биљке садио и копао тако да планета Земља буде срећна.

Онда су се времена променила. Онда је човек почео да прска биљке. Тада је планета почела да кашље и имала је високу температуру. И тада је цела планета постала загађена.. Човек је умирао од тешких болести и пробио је омотач који нас је штитио од штетног утицаја Сунца.

Од тада  планета жели да се нешто на њој промени.

                                             ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ

Има једна прекрасна планета,а Земља се зове. Створена је за игру и весеље, за љубав и снове. И још да су одрасли као деца,не би било краја срећи.

Зато ћемо бити од њих већи и фино им рећи: „Планета Земља је наша планета,а не за загађиваче.Без деце нема света и ако то неком смета, јер као што кажем,ово је наша чиста планета.“

На Земљи све треба бити чисто, а не разбацано и пусто. Флаше се морају рециклирати, а ми се бициклом бициклирати.

Маскенбал

У нашој школи у Изварици одржали смо и еко-маскенбал. Народ нам се дивио на улици. Већина није знала о чему се ради, али су знатижељно провиривали. Неки су нам се и придружили. Надамо да ће број оних који ће и даље да загађују нашу околину следеће године бити мањи...

Остатак слика погледајте ОВДЕ.

Дан школе

Обележили смо и Дан наше школе.

 Остатак слика погледајте овде.

Игре у функцији учења

Игре у функцији учења

            Резиме: Рад садржи основне принципе примене игара у настави предмета Свет око нас и предмета – Природа и друштво ,као и приказ игара из књиге „ Дечје игре накад и сад“ које се могу користити у настави ових предмета. Дата је и припрема одржаног часа у четвороразредном комбинованом одељењу заснованом на учењу кроз игру.

          

              Кључне речи: игра, настава, учење

             Остатак рада можете погледати ОВДЕ .

Писали смо песме...

ОБРЕНОВАЧКА ТУГА

Ал је суров овај мај,

донесе тугу у обреновачки крај.

Сруши кућу, сруши све

и однесе лепе успомене те.

Оде кров, оде мост,

цео град прекри жалост.

Животиње у вртлогу нестадоше,

Сви се у помоћ дадоше.

Неста парк и игралиште ваше,

драги, Обреновчани , примите саучешће наше.

Сазнали смо на семинару и применили у пракси

Учествовали смо и на конкурсу "Сазнали смо на семинару и применили у пракси". Ево наших радова:

Презентација 1
Презентација 2

Неуморна светиљка међу хомољским брдима

Рад "Неуморна светиљка међу хомољским брдма" ушао је у Зборник на овогодишњем Сабору учитеља. Резиме Презентација Из бакине шкриње Квиз

За лепше школске дане

Рад "За лепше школске дане" презентован је на овогодишњем Сабору учитеља. Резиме можете погледати овде.

Дечја недеља

     Активности поводом Дечје недеље „ Има ли кога у  селу“( 1. 10.2014.)

Поводом Дечје недеље али и поводом Међународног дана старијих особа у школи у Изварици организовано је дружрње са старијим мештанима села. Прирпемљен ји кратак културно- уметнички програм , а мештани су имали прилике да виде и инсерт из емисије „ Огњиште“ снимљене пре 8 година у сарадњи са јагодинском телевизијом Палма плус.

Позиву се одазвало око 30 старијих мештана, а скупу су присуствовали и директор и помоћник директора. Медијску подршку добили смо од локалне телевизије Хомоље.

Спуп је почео инсертом из поменуте емисије, а затим је уследила моја поздравна реч. Реч је о следећем:

Поштовани мештани Изварице,поштована директорка, поштовани замениче, поштовани ученици старијих разреда желим вам срдачну добродошлицу.За моје ђаке имене ово је посебно вече.Желимо да покажемо како је ова мала школа која негује свега седам ђаканеуморна, како ће још годинама светлуцати међу овим хомољским брдима и учити читању и писању најмлађе чланове нашег насеља. За овај скуп одлучили смо се јер је данас Међународни дан старијих осиба и желели смо да и овој популацији нашег села укажемо неопходну пажњу. Захваљујем се свима који су се одазвали момпозиву јер су ми тиме јасно ставилина знање да одобравају све ово што са ученицима радим.Речи баба Анђе,тетка Драгице,чика Милутина и свих вас који сте вечерас овде,довољан су подстицај да се осећам поносно и узвишено.Хвала вам на томе.

Тачке које моји ђаци изводе не трају дуго,али је њихова вредност у томе што су их они сами саставили.Пред вама је и књига утисака и сваки ваш коментар или сугестија биће нам драгодцен подстицај за даљи рад.Имамо и етно кутак који такође можете погледати.

И шта још рећи? Живи нам били,драги наши гости. Дај, Боже, да у весељу овај дан обележимо и следеће године. Желим вам удобне тренутке.

Уследила је представа „ Како  се некада лепо живело“. Смислили смоје на часу народне традицијеи она гласи:

Сви: Добро вече, драги наши гости. Хвала вам што сте дошли.А сада да вам се представимо.

Сеоски домаћин ( Лека):Ја сам Алекса, сеоски сам домаћин.Кренух да самељем џак брашна. Нисам стигао да га искруним.

Помељар ( Филип): Нема везе, прикане. Ја ћу да ти искруним. Даде ми ономад комшија Жика ову круњачу.

Сеоски момак ( Ђоле): А да ја нешто питам. Како ти ,помељару,наплаћујеш то што самељеш брашно?

Помељар: То је лако. Узимам ујам. Имам једну мерицу којом мерим колико су ми кукуруза донели. Онда на 20 килограма кукуруза узмем килограм брашна.

Прикан Жика ( Лука): Да вам се и ја придружим.Доносим вам тестију са  водом. Ех, нађох и ову каленицу.

Сеоски момак ( Ђоле): А шта ти је ово? 

Прикан Жика ( Лука): А, то је кобилка. Некада су се на њу ставњале кофе са водом и бакрачи са млеком. Ох, како је некада све било лепо.

Сеоски домаћин  ( Лека) : Ја сам богат човек.Мој деда је био најпознатији посластичар у овом крају. Ех, кад се само сетим његових баклава, шампита,колача... А тек сладоледа!Видите, тај је просто иживао да меље орах и лешник.Кад његова огромна воденица почне да чангрља, вода ми је одмах полазила на уста од тих лешњака и ораха. А тек калупе и мустре што је имао.Лицидерска срца што је правио.

Сеоски момак ( Ђоле): Сећам се, сећам. Причала ми је бака како јој је мој деда код твог деде пред венчање купио лицидерско срце. На њему је бико огледалце. Баба га је чувала до пре неколико година.

Сеоски домаћин ( Лека): А тек луле што је правио.Ето, кажем ја. Опет ми иде вода на уста.

Увек је имао пуно гостију у посластичарници. Свраћали су код њега и гласници и иконописци и ходочасници и путописци али је мало било сељана. Они нису тада много путовали.

Сеоски пекар (Вељко): А, ето и мене. Ја сам Вељко, сеоски пекар. Мој амурлук је пун. Имам  пуне џакове брашна, калупе,плехове, бакраче, вагу... Хлеб вадим огромном лопатом...Печен хлеб се избаци се кроз капак и убаци на ћепенак. Кад замирише хлеб из моје варуне...Одмах до мене је и мој комшија који нас чашћава питом увијачом, бундеваром, буреком, ђевреком и другим ђаконијама.

 Сеоски момак( Ђоле): Мој деда је био дунђер.Правио је разне куће. Каже да су му најједноставније за израду биле брвнаре. Знао је и талпаре да прави.

Прикан Жика ( Лука): Чекај, чекај од чега су прављене те талпаре?

Сеоски момак( Ђоле): А то. Талпе су даске. Правио је и чакмаре од прућа и сламе. Покривали су их ћерамидом...

Сеоски домаћин ( Лека ): У врема  кад је мој деда правио кућу веровало се да је најбоље место за градњу тамо где шљиве добро рађају, где овце полежу и преноће, где је нмравињак или где пева петао. То је био знак да ће се и укућани множити као мрави и певати свакога дана.

Сеоски момак( Ђоле): Копаље темеља је била велика свечаност. У темељ је домаћин стављао метални новац,дрен за здравље, потковица за срећу и наравно, жито да би у кући било доста хране.

Сеоски пекар ( Вељко):Најважније место и кући био је тада кућни праг. У њега су стављали бадњак за срећу, а млада када се усели у мужевљеву кућу у знак поштовања њуби кућни праг. Мој деда је баку унео на рукама преко прага.

Помељар( Филип): Ја сам од старијих чуо да су у људи у далекој прошлости зидали куће без прозора. Када су почели да остављају прозорске оквире, нису стављали стакло, већ хартију пенџерлију.Имали су споља дрвене капаке, нешто слично данашњик ролетнама. Девојке  су на прозоре износиле свој мираз.

Сеоски домаћин ( Лека): Драги наши, надам се да смо вам улепшали дан и успели да вас вратимо у време када сте били млади. Живели нам на  многа лета.

Уследио је филм под називом Хомоље –оаза нетакнуте природе, а затим је Ђорђе Јовичић рецитовао песму                                   Похитајте Хомољу у загрљај

                         Мој се крај зове Хомоље,

                          и у њему је све најбоље.

                          Окружен планинским венцима Бељанице,

                         лепши је и од најлепше венчанице.

                         По брдима бела стада пасу,

                         лепша не би била чак и од злата да су.

                         Бељанице,Бељанице радује ти се Млава

                         и небеска пространства плава.

                          Из Изварице топао поздрав примите

                          лепоте нашег Хомоља у срца заувек урежите.

                           ХОМОЉЕ ЈЕ УВЕК НАЈ, НАЈ,

                           ЗАТО МУ ПОХИТАЈТЕ У ЗАГРЉАЈ.

Уследило је слушање влашког кола а потом су ученици певали песму   У градићу под планином. Текст песме гласи:

                          У градићу под планином Малава извире, Млава извире,

                          у градићу под планином , хај,Млава извире.

                        У Рибару код клисуре среће Шупљају, среће Шупљају,

                        у Рибару код клисуре ,хај, среће Шупљају.

                        Кроз Котлину крепољинску даље наставља, даље наставља,

                        кроз Котлину крепољинску ,хај, даље наставља.

                        У Горњаку код клисуре среће манастир, срећа манастир,

                        у Горњаку код клисуре, хај , среће манастир.

                        До Петровца лепог града потом долази, пшотом долази,

                        до Петровца лепог града , хај, потом долази.

                        Крај  Костолца код Дунава она нестаје, она нестаје,

                        крај Костолца код Дунава, хај,она нестаје.

Присутнима су се песмом представиле и гошће Драгица Милошевић и Анђа Маринковић, а потом је ЈованаТуфегџић казивала следеће стихове:

                          Изварица је село лепо,

                          познато је надалеко.

Гостима се представио и ученик Андтреја Миливојевић стиховима:

                          Ова школа је радост наша,

                          Од вечерас желимо да буде и ваша.

На самом крају директор се захвалила свима, а потом је уследио интервју који су  са гостима и са мном обавили представници медија. Лично сам задовољна свиме што је урађено, а из разговора са гостима сазнајем да су баш задовољни . Једина замерка је што је програм кратко трајао. С обзиром на мали број ученика, овакав програм убудуће морам много дуже да спремам. Уочила сам да морам и медије пре тога да контактирам како бисмо се договорили око начина емитовања снимљеног.

 Слике са активности погледајте овде .

Видео снимак активности погледајте испод.