Ученик:
Добар дан, учо.
Уча :Добар
дан! Kо си ти?
Ученик: Како
ко сам ја? Па ја сам ја!
Уча:Мислим
како ти је име?
Ученик: А,
то. Па име ми је добро. Ништа му, брате, не фали.
Уча: Али,
како те зову?
Ученик: а,
то.Како ко. Мама ме зове „срце моје“, а
тата ми каже „Еј, ти, бре, тамо“.
Уча (удара
се руком поч челу): А како те зове комшија?
Ученик: Он
ме не зове никако.У свађи сам са њим. Зашто би ме звао.
Уча: Како да
ти објасним? (Мисли се) Које име ти је дао кум?
Ученик : Не
сећам се био сам мали.
Уча: Хајмо
овако. Ја сам Филип, а ти си?
Ученик
:Аааа! Па што не кажеш? Ја сам Ђорђе.
Уча: А како
ти је презиме?
Ученик: Па и
пре зиме је било Ђорђе.
Уча: Мислим,
како зову вашу фамилију?
Ученик: Маму
зову Влајна, а оца Јоле.
Уча: Добро,
добро. Шта вам пише на рачуну за струју.
Ученик: Не
знам, ја то не плаћам,па и га и не
узимам у руке.
Уча: Чујеш
ли ти мене? Како се презиваш?
Ученик: Па што не кжеш шта те мучи? Јовичић.
Уча: Ти си,
дакле, Ђорђе Јовичић? Зашто си дошао овамо?
Ученик: Да,
ја сам Ђорђе Јовичић. Дошао сам у школу.
Ја сам Ваш нови ђак. Ишао сам у
једну школу и имао једног учитеља који ме је три године држао у првом тазреду.
свашта од њега. Тако сам одлучио да дођем у ову школу. а, ово ми је торба.
Пратила ми је мати комад хлеба. Сир ми је негде вероватно испао успут.
Уча: Хм,
него видим да вучеш и ту даску. Шта ће ти она?
Ученик:
Велим да будем комплетан. увек ми кажу да ми фали нека даска у глави.
Уча : А шта
ти је мајка поручила кад си пошао овамо?
Ученик: да
ће рогови да јој израсту док ја не завршим осмољетку.
Уча:
Вероватно ти већ спрема гозбу за завршетак осмољетке:
Ученик: Па
то баш и не знам, али ми је рекла да ће за ту прилику да ми наручи песму „Дође
и прође чак и лето тридесето“. Не знам шта јој то значи.
Нема коментара:
Постави коментар